Smrtna Kazna Nije Lek za Zlo

Pise : Sasa MILOSEVIC

electric-chair-1-12dsb0cSmrt 15-godisnje Tijane Juric nesumnjivo je potresla citavu Srbiju. Devojcica za kojom se tragalo danima, pronadjena je zakopana na napustenom seoskom imanju, zadavljena, a njen ubica, 34- godisnji mesar iz Suricna, ni jednog trenutka nije pokazao ni najmanji znak kajanja za ono sto je uradio. Strah, tuga, bol, ocaj, bes – sve se smiksalo u zajednickom osecanju gradjana Srbije koji se i ne trude da sakriju svoj revolt i svakako vrlo otvoreno sveopstu agresiju. Drustvene mreze  vrve od onih koji traze krv, osvetu, linc i ponovo uvodjenje smrtne kazne verujuci da je to najadekvatnijih nacin za obracun samonstrumima u ljudskom oblicju.

Preko 100,000 ljudi formiralo je FB grupu koja trazi smrtnu kaznu za Tijaninong ubicu, a masa njih ne zeli vise ni da cuje za EU zbog koje je Srbija morala da ukine ovaj svakako najprimitivniji nacin obracuna sa ubicama.  Komentari koji se svakodnevno mogu procitati  ispod novinskih clanaka takodje otrkivaju jednu neuravnotezenu i nekontrolisanu reakciju mase  koja bez svake sumnje ne koristi mnogo mozak, vec iskljucivo najprimalnije emocionalne instinkte,  bez da se zapitaju sta Srbija dobija smrtnom kaznom.

A dobija jedno veliko nista, jer nema smrtne kazne koja ce uplasiti potencijalne ubice ili ce jedno drustvo ocistiti od zla koje se, bar sto se tice Srbije nagomilalo u zavidnoj kolicini od pocetka 1990’tih. I nema te smrtne kazne, koja ce porodicam zrtava doneti utehu.

Neosporna je kolicina neznalica koji trazeci ponovno uvodjenje smrtne kazne potvrdjuju da jos nisu izasli iz pravosudnih pecina i da njihov mozak funkcionise po istim principima po kojima radi i mozak ubice. U oba slucaja rade zivotinjski nagoni.  Ovde je evidentno da svi zagovaraci pravde iz kamenog doba, nisu vodjeni motivom promene, vec zeljom za lincom; za predstavom, za osvetom, za krvolocnim ustankom, stiteci na taj nacin najodgovornije u ovoj i svakoj drugoj prici: drzavu i porodicu

A upravo su drzava i porodica ono sto treba menjati kao preventivu ovakvih i slicnih tragedja.

Tijanin ubica je produkt devijantnog, agresivnog, narcisoidnog i izgubljenog drustva, kojem u osnovi treba pomoc razvojnih psihologa, psihoanaliticara, psihijatara, mentalnih institucija kako bi ga uz mnogo rada truda i muke tek priveli pocetku rekonstrukcije.  

A sta Srbija ima: vodju iz 90 tih, cija vlast ponovo vraca vreme okrutnih zivotnih okolnosti u kojima se desavaju ovakve stvar.

Ljudi se ne bave ni najminimalnijim analizama onih sa kojima zive, sa kojim obitavaju, onima koje poznaju, jer su opsednuti jedino sta ce jesti, piti, kako ce otici na posao, primiti platu, i kako da se ocesu za jevtino letovanje u Grckoj. Sve drugo ih i ne zanima. Pa cak ni to s kim provode dane i godine. A onda kad taj neko brutalno ubije 15 godisnju devojcicu, oni tiskajuci se u redu pred novinarskim kamerama, prosto kazu: ne mozemo da verujemo, bio je tako fin, tih i dobar momak. Bio je dobar sin, brat, ujak…

Drzava je ta koja ljudima u naponu snage mora stvoriti okolnosti da prosto zele da rade sa svim svojim kreativnostima, a ne, da poput Tijaninong ubice, javno na FB pisu o tome kako su prednosti boravka u zatvoru daleko iznad prednosti boravka na poslu.  I sta ocekivati od takvog coveka?  Nista drugo do kriminala.  No on nije prvi od koga seto  moglo i moze cuti: “Ma bolje mi je i u zatvoru, sedim lezim rezim i ne placam racune”  To je vec godinama postala opste prihvacena uzrecica u Srbiji.  Cujem je svuda oko sebe. Nazalost, pretocena kroz ironiju, svu svoju opasnost iskazuje u ovakvim slucajevima i posle ovakvih tragedija.

Njegov izgled, ponasanje, njegove poruke, podsecaju na ono sto smo vidjali tokom 90’tih, kada je danasnji premijer Srbije, otvoreno podrzavao najmilitantnije ideje, koje su izrodile upravo ono sto osecam idanas, sa svim njegovim posledicama, cak i sada kada je premijer odjednom postoa proEvropejac.

U normalnoj drzavi, mediji ne bi  mogli da stampaju intervju sa anonimnim zatvorskim sliedzijama koje porucuju da ce ubica po dolasku u zatvor biti silovan. Jer u normalnoj drzavi to bi znacilo samo jedno: drzava je nemocna da se suprtostavi ubicama, pa onda zatvorske siledzije preuzimaju zakon u svoje ruke. Osim toga, u normalnoj drzavi vec bi bio haos: svi upravnici bi bili posmenjivani jer nisu u stanju da uvedu red u institucije na cijem su celu i u kojima ocigledno, ako je suditi po tekstu iz Telegrafa, kolo vode siledzije.

Porodica kao osnovna celija drustva se prvenstveno mora rekonstruisati, a u svojoj rekonstrukciji mora dobiti podrsku od drzave. Porodica ponovo mora imati jaka opsta nacela.

Moraju se uvesti pravila sa svim merama predostroznosti, koje izmedju ostalog ukljucuju i to da maloletno dete, nema sta da trazi van kuce u kasnim vecernjim satima, bilo da zivi u gradu ili na selu. Posebno kad se zna u kakvoj zemlji zivi.  Roditelji se moraju ponovo izboriti za svoj sopstveni autoritet nad sopstvenom decom. Za autorit koji ne moze narusiti nikakvo moderno vreme.

Ovo je jedna od kljucnih tacaka o kojoj se niko ne usudjuje da prica ovih dana, jer oni koji i postave pitanje roditeljske odgovornosti u bilo kom obliku,  bivaju najzesce verbalno izvredjani u internet komentarima. O tome se, bar sada, prica kad niko ne cuje. Mozda zato o tome cak ne pricaju ni sami psiholozi koji su ovih dana sve svoje komentare usmerili na psiholoski profil ubice. Kamo srece da su tako azurni i  u preventivnom profilisanju ubica. Oni su tu, nazalost, samo da poziraju i prave sebi besplatne marketinske kampanje. Cini se da ni ti profesionalci ne zele da se zameraju primitivnim sugradjanima koji bi i za njih mogli traziti smrtnu kaznu. A takvih izgleda ima jako puno…

Ubica ce dobiti svoje. Bez svake sumnje najtezu postojecu kaznu. Cak i ako jednog dana dobije sansu da okusi slobodu vise nece biti sposoban za to. Ali ono sto ostaje u vazduhu je otvoreno pitanje kako dalje.

Smrtna kazna nije niti moze biti lek za drustveno zlo. Nazalost, propagiraju je oni koji pre svega imaju politicki interes, kako bi sebe i svoje partije oprali od odgovornosti, kao sto je to ucinio Ministar pravde Nebojsa Selakovic rekavsi:

“Zbog ovakvog dela mi je nekada žao što je Srbija ukinula smrtnu kaznu i možda naše društvo nije bilo spremno za prihvatanje svih pravnih tekovina Evropske unije poput ukidanja smrtne kazne”,

To je bilo dovoljno da se raspale neuke narodne mase, koje jos uvek jednom nogom zive u paganskom mentalitetu verujuci da ce nabijanjem ubicine glave na kolac mir ponovo doci u njihovo pleme.

Advertisements

2 thoughts on “Smrtna Kazna Nije Lek za Zlo

  1. Reblogged this on Black Serbia and commented:

    Narod Srbije i dalje veruje da je smrtna kazna jedini pravi nacin da se odgovri na ubstvo, zaboravljajuci da na taj nacin ni pravda, ni porodicna zrtvva nistane dobijaju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s