Kako identifikovati pedofila u Srbiji?

Piše: Saša MILOŠEVIĆ

Uprkos činjenici da je pedofilija odavno prisutna na srpskim prostorima, te da se vrlo često “gura pod tepih”, čini se da nigde nije lakše žigosati čoveka da je pedofil nego li u ovoj i ovakvoj Srbiji. Na to ukazuje eksperiment koji sproveo i obelodanio  Telepromter  uz veliku pompu, kada je odlučio da se na svoju ruku poigra detektiva u potrazi za domaćim pedofilima.Preko lažnog FB profila zaludne u uspaljene 16-godišnjakinje iz dobrostojeće porodice koja u kasne sate baza netom, zabacio je “mamac” na koji su se napecali još uspaljeniji punoletni likovi željni ” mladog mesa”, kako obično medju sobom deklarišu starije maloletnice. Takva kakva je, priča je otišla u etar, zaintigirala medije i javnost, a pre svega podgrejala dobro znane srpske emocije kad se radi o taboo temama: mržnju, bes i nacionalizam.

Priča koja nije ponudila ništa više osim stenograma FB konverzacije izmedju devojke i par uzbudjenih kalendarski punoletnih muškaraca, bila je dovoljna za medijski linč tih istih persona, sa sve njihovim slikama. Bez ikakvih dokaza, istrage i dublje analitike proglašeni su pedofilima dobijajući tako preopasan žig na čelo.

Na žalost ovaj eksperiment nije odgovorio na ključna pitanja: 1.  Šta je pedofilija u Srbijii   2. Da li je maloletnička prostitucija vrsta pedofilije   3. Gde je roditeljska odgovornost?

Šta je pedofilija u Srbiji

Po definicija MUP Srbije pedofilija je “seksualno zlostavljanje maloletnih lica i predstavlja bilo koji vid eksploatacije mlađih od 18 godina u cilju seksualnog zadovoljavanja od strane starije osobe. Ono može da obuhvata telefonske razgovore, traženje od maloletnog lica da pokaže intimne delove tela ili pokazivanje intimnih delova tela od strane punoletnog lica detetu ili maloletnom licu, milovanje, snimanje pornografskih fotografija nastalih seksualnim zlostavljanjem dece ili maloletnih lica i pokazivanje pornografskog materijala, pokušaj izvršenja seksualnog odnosa nad maloletnim licima, incest sa detetom ili maloletnim licem, silovanje deteta ili maloletnog lica, primoravanje na prostituciju i slično.”

Imajuci u vidu sve ovo, više je nego jasno da ni jedan od optuženih iz teksta nije počinio delo pedofilije. Prvo, ne postoji prisila kao osnovnu akt pedofilije. Devojka iz priče se nudila sama starijim čikama, jer je ” mladi momci nerviraju”. Njena fotografija, njena komunikacija i stilistika kojom ulazi u ovu priču daleko su od maloletnice koja može da liči na žrtvu pedofila. Nije bilo kakvog kontakta, niti je se dogodilo bilo kakva obljuba. Jedini koji u celoj ovoj prici ima neke šanse da se suoči sa policijom i sudom je napucani Milan Javorac koji je dotičnoj ” maloletnici” slao slike svog polnog organa ( time se uklapa u gore navedene prekršaje), ali je i to pod znakom pitanja ako se u obzir uzmu sve okolnosti ove priče i njihovih učesnika. Koliko je cela priča nevešto vodjena govori podtaka da ih je taj isti Javorac provalio da se radi o ” lažnjaku”.

Ono što najviše zgražava je to što je reč ” soba” u njegovoj komunikaciji sa “žrtvom” linkovana za turističku agenciju koja se na taj način reklamira. Upravo ovaj podatak je alarm za paniku da ovakve priče mogu vremenom postati opasna igračka u rukama marketinga. 

Iako je medju “žigosanima” i navodni član  Srpske Radikalne Stranke iz Kraljeva autori eksperimenta nisu ponudili zvanični izjavu ove stranke koja je poznata po svojim ultra desničarskim reakcijama kad se govori o nacionalnoj i seksualnoj čistoti. Informativni centar SRS negira da takav član i uopšte postoji u njihovim redovima te da ” je psihijatriska dijagnoza individialni a ne partijski problem”.  S druge strane to opet otvara novo pitanje: Da li bi SRS tolerisala čak i pedofile u stranci, jer takvu sklonost ” smatra isključivo individualnim problemom”. Osim toga, Krivični zakon, član 181. tačka 1 jasno predvidja kaznu i za one koji koriste i zloupotrevljavaju svoj položaj radi seksualnog uživanja. Do duše, od radikala ništa više ne bi ni začudilo, posle video snimka njihovog člana Dušana Mariča i njegove raspomamljen sekretarice Tamare  

Da li se maloletnička prostitucija računa u pedofiliju ?

Da li su maloletnice na siromašnom Jugu Srbije, koje svojevoljnom odlukom prodaju telo za 10 eura i farmerke žrtve pedofilije ili je to isključivo pitanje nelegalnosti prostitucije? Koja je to zakonska kategorija na koju srpsko zakonodavstvo u konkretnom slučaju stavlja akcenat?  Da li je opasnije to, što se jedna mlada još mentalno ne formirana osoba prodaje da bi preživela ekonomsku tragediju Srbije, ili to što se kroz status njihovih klijenata uspešno provlače i dovlače i manifestni pedofili kojima je ovo odličan način da zamaskiraju svoj pravi identitet. Ako je suditi po izjavi Stevana Bjelića, načelnika Policijske uprave Beograd iz 2011, akcenat je jedino na ” najstarijem zanatu”. Ni P od pedofilije.

Osim toga, kako se odnositi prema maloletnicama koje u sve većem broju abortiraju? Da li su i one žrtve pedofila ili je samo bitno zaustaviti tu poražavajuću srpsku statistiku abortusa? Ako se seks punoletne i maloletne osobe tretira kao pedofilija, zašto ni jedan od tih istih punoletnih likova koji su maloletnicama napravili dete a onda se okrenuli i otišli, ostavljajući ih na milost i nemilost srpskom malogradjanskom društvu, nisu tretirani i uhapšeni kao pedofili? Da li  je možda ipak važnije sprečiti abortus i rešiti alimentaciju nego li bebinog tatu optužiti za pedofiliju? Da li, u srpskim okolnostima, optužba za pedofiliju ipak pada u vodu onog trenutka kada trudna maloletnica  prizna da je dobrovoljna spavala sa starijim čikom.

Nebuloze sprskog zakonodavstva

Srpski zakon je poprilično konfuzan u pravnom dijagnostikovanju pedofilije. Tako se prema odredbama člana 197. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije nasiljem u porodici smatra ” navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ” čime se u nek ruku isključuju ostale starosne kategorije maloletnika preko 14 godina.  Pedofilija se ovde i ne spominje.

Najnebuloznija stvka zakona odnosi se na clan 180. tačka (4) da se učinilac neće kazniti za obljubu deteta ako između njega i deteta ne postoji značajnija razlika u njihovoj duševnoj i telesnoj zrelosti.  Ne delu to znači ako komšijski sin koji ima 17 godin obljubi vašu ćerku od 15 godina neće snositi posledice ukoliko dobar advokat odbrane ubedi sud da izmedju njih nema značajnije razlike u mentalnoj i telesnoj zrelosti !

Gde je roditeljska odgovornost?

U polemici o pedofiliji traži se odgovornost svih struktura: pedofila, države, policije, sudstva, medija. Po strani jedino ostaje uloga odgovornosti roditelja koji najčešće do te mere nemaju pojma o životu svoje dece, da je pravo čudo kako deca u ovom svetu uspevaju da ostanu bezbedna i živa. Veliki broj roditelja  je opsednut karijerom ( baš kao i roditelji Teleprompterove junakinje Mimi) dok je mnogo veći broj njih tehnološki do te mere nepismen da jednostavno nije u stanju ni da kontroliše sagovornike svoje dece na Internetu. I umesto da se edukuju u svakom smislu, roditelji uglavnom svoja neznanja koriste za izgovor očekujući da drugi preuzme i njihov deo odgovornosti.

Kako identifikovati stvarne pedofile?

Sigurno je da ovakvi onlajn eksperimenti mogu na neki način biti korisni, ali ako je bar suditi po ovom konkretnom, ne dokazuju ništa. Osim da je Srbija, kao i sve zemlje ove planete, prepuna onlajn drkadažija kao i maloletnih devojaka koje prefeririaju punoletne, pa i starije muškarce iz razno raznih potreba.

Nažalost, ovakve kampanje koje privlače dosta površne medijske štampe a ne nude nikakve sigurne dokaze, bacaju u zasenak neke ozbiljne indikatore pedofilije oko nas.

Jer dok se narodu zaokuplja pažnja “lažnim” i nedokazanim pedofilima na Internetu, manifestni pedofili koji napadaju maloletnike po autobusima ne samo da prolaze nekaznjeno, vec to rade slobodno u prisustvu ljudi koji naprosto ne reaguju čak i onda kada prisustvuju toj sceni što samo potvrdjuje dobro znano srpsko licemerje da je najlakše biti sudija u fotelji i na Fejsbuku.

Pedofilija ostaje skrivena i srpskim porodicama , a i srpski sport je prepun pedofila, što ukazuje akcija proslavljenog srpskog plivača Milorada Ćavića  i Ministarstva sporta Srbije , kako bi se na ovaj način zaštitila deca koja su uključena u sportske aktivnosti i stvaranje sportskih karijera. Pedofilija je i medju nastavničkim kadrom po srpskim školama ali često ostaje skriveno zbog zataškavanja od strane direktora. 

Nema sumnje, ovom kod nas vrlo ukorenjenom problemu mora se pristupiti neuporedivo profesionalnije i ozbiljnije nego što su Internet navatavanja naplajenih likova uz neuspelu “falš” maloleltnicu. Na ozbiljnost nas obavezuje i smrt male Marije Jovanović koja je 2010 godine nastradala kao žrtva pedofila što je uslovilo i donošenje takozvanog Marijinog Zakona koji predvidja vrlo rigorozne mere za pedofile. Zato tim istim zakonom treba da se bave policijski i sudski organi, a ne onlajn platforme.

Advertisements

One thought on “Kako identifikovati pedofila u Srbiji?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s