Masakr u Velikoj Ivanči – Prokletstvo ili PTS

GRAÐANI I RODBINA

Piše: Saša Milošević

U svega nekoliko sati Srbija se čak dva puta našla na naslovnim stranama svetskih medija; najpre zbog odluke srpske vlade da odbije predlog EU za rešavanje kosovskog pitanja, a zatim zbog masakra u selu Velika Ivanača gde je Ljubomir Bogdanović pobio 13 nevinh ljudi na spavanju. Medju žrtvama je dvogodišnje dete.

Naizgled ova dva dogadjaja ne bi trebala biti ni u kakvoj korelaciji. Ne postoji nikakav zajednički motiv. Ne postoji bilo kakva zajednička nit koja bi dala povod i razlog ovakvoj tragediji. Sve do trenutka dok se ne spomene da je ubica bio veteran balkanskih ratova 1991-1992 te da je sasvim moguce da je ovo ovaj zločin posledica post-traumatskog sindroma.

I baš na toj tački postaje jasno zašto je jedan ovakav dogadjaj mogao biti posledica atmsofere pregovora o kosovskoj nezavisnosti koji su dostigli svoju apsolutnu tačku ključanja upravo samo nekoliko sati pre nego se dogodio masakr.

Atmosfera strepnje, straha, iščekivanja vratila je gradjanima Srbije traumatična iskustva iz Rambuijea , 1999, kada je Milošević odbacio sve ponudjene planove za Kosovo. Bio je to više nego dobar razlog za NATO bombardovanje srpskog naroda.

Iako se Miloševićev tim ” pravdao” činjenicom da ponudjena platforma degradira nezavisnoist Srbije jer NATO trupama omogućava nesmetan prolaz preko srpske teritorije bez mogućnosti bilo kakvih sankcija za bilo kakve prekršaje, juna 2000. NATO trupe su ipak ušle na teritoriju Srbije gde su instalirale svoju bazu na Kosovu. Učinile su to posle 3 meseca najsurovijeg vazdušnog masakriranja jednog malog naroda.

Miloševićevu odluku podržali sa tada Ivica Dačić (sadašnji Premijer Srbije) kao i Aleksandar Vučić (tadašnji član Srpske Radikalne Stranke) danas potpredsednik Srbije. Ova dvojica, koja su tada bili apsolutni protivnici bilo kakvog dogovora sa svetom i Evropom podrazvaju apsolutno Miloseviceve samo-ubilacke tendencije, danas su glavni zagovornici pregovora sa tom istom Evropom. Iako i sami snose odgovornost za dugogodišnje patnje svog naroda zbog otvorene podrške tadašnjoj politic, nikada nisu preuzeli odgovornost.

Šta više. Uz pomoć svojih evropskih prijatelja i sami su postali, navodno, pro-evropski orjentisani. Demokratska Evropa im je oprostila sve grehe. Kosovo je, očigledno, trebalo biti zalog njihovog novog prijateljstva i iskupljenje a njihove grehove.

Danas pokšavaju da pregovaraju na civilizovan, evropski način, ali to rade jako loše. Onog trenutka kada shvate da gube pregovore oni sopstveni narod uvode u nacionalističke euforije, raspaljujući u njemu najmilitantne težnje i tenzije. Ponovo su beogradske ulice ispunjene hordama nacionalistickih demonstranata koji zele pohod na svetu srpsku zemlju. Ponovo se na banderma srpske prestonice nalaze likovi “izdajnika” a to su upravo oni koji su pristali da pregovaraju.

Koristi se dobro poznati, Miloševičev, vokabular iz Rambuije ere. Upravo ti srpski pregovarači traze načina da pripreme narod na činjenicu da je Kosovo izgubljeno. No, ne znajući kako da to glasno izgovore prebacuju krucijalnu odgovornost na sopstveni narod kojeg se godinama unayad nisu setili.

Perfidni Vučić, podseća Srbe da je Srbija izmedju: ” čekića i nakovnja” i da ni jedna od ponudjenih opcija nije dobra za Srbiju. Patrijarh opominje da Srbija mora izabrati ‘ manje zlo od dva ponudjena zla”. Užasna političko – crkvena manipulacija hroničnom namučenim narodom čija se odgovornost ipak neumitno ogleda u još hroničnijoj inerciji.

Srpski pregovarači ne prezaju da opomenu narod na posledice pogrešnog izbora, podsecajući ih da bi to moglo odvesti Srbiju u katastrofalno tešku ekonosmku situaciju bez pomoći Evropske Unije.

Gradjani ove male zemlje sa milion nezaposlenih sve manje su sposobni da rasudjuju racionalno. I sve manje je njih je zainteresovano za Kosovo jer su svesni da je Kosovo bilo i ostalo politička igra balkanskih moćnika jos od 1945.

U strahu za svoju bazičnu egzistenciju, ljudi se sve više povlače u sebe. Postaju apatični, ćutljivi, anksiozni, depresivni. Ne veruju više nikome. Ni Evropi, ni sopstvenim političarima. Nalaze se u beznadju koje, tako se čini, nema kraja. Sve više je onih koji najzad shvataju da je svaki momenat rata, u kome su možda i oni sami bili učesnici, bio pogrešan jer narod ne živi ni bolje ni srećnije.

U takvim oklnostima vrlo je lako povući obarač. Mnogo lakše nego što se misli i veruje. Lako je postati ubica.

Medju tim ljudima bio je i ubica iz Velike Ivanče. Veteran balkanskih ratova koji je prošle godine ostao bez posla, zajedno sa svojim sinom. Komšije ga opisuju kao tihog, poštenog, neupadljivog čoveka. Svi su šokirani. Niko ne zna šta je kvrcnulo u njegovoj glavi.

Prve procene da se radi o post-traumatskom sindromu padaju u vodu. To oštro negiraju i Dacic ( on se inače vrlo razume u psihijatriju) i Ministarka zdravlja, Slavica Djukic Dejajnovic, nekada vrlo lojalni Milosevićevi sledbenici, svesni da bi bilo kakvo priznanje ovog sindroma, bila potvrda potpune tragičnosti njihove valdavine iz 1990’ tih.

Da, komšije se prisećaju da je u ranoj mladosti ubica ” malo tukao ženu lancem kojim je vezivao psa” ali posle su se sredile stvari. Pa se prisećaju da je sasvim moguće da je ovu familiju stiglo cigansko prokletstvo iz Drugog svetskog rata, koje je kulminiralo naslednim ludilo.

I dok srpski mediji autentično nariču nad povredjenim zglobom Novaka Djokovića smatrajući ga herojem jer se zrtvovao za Srbije na teniskom turniru, Srbija ostaje priklještena između duhova prošlosti, paganskog neoprimitivizma, tradicionalnog porodičnog nasilja, podmuklog posttraumatskog sindroma i 1.180.000 komada registrovanog oružja.

Hoće li biti bolje kada krvavi trio Milosevićeve ere – Dačić, Vučić, Tači- zatvore krug zla upravo tamo gde je i počeo. Na Kosovu. Za sada se ne naziru se ni odgovor ni nada.

Advertisements

One thought on “Masakr u Velikoj Ivanči – Prokletstvo ili PTS

  1. Uzas se desio ali neodgovornih novinara na pretek…Sramota sta lupa ssvestenik , ja sam iz toga sela ali takvu pricu ne cuh …

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s